Nedelja, Septembar 16, 2012
Dosadan dan
Gledam ovu pustaru i ne mogu da verujem koliko u nekom trenutku čoveku treba za sreću. Hodam niz iste ulice već godinama, srećem iste sive smrznute face koje mi na pitanje : ‚‚ Kako je? " odgovore sa obicnim ‚‚ kako mrtvi ja odlično ". Mrzim prokletu monotoniju koja se uvek na jesen uvuče u ljude, u pijanice koje su na starim kafanskim mestima, u decu koja više nisu u parku, u mračne klupe, jutra, noći i moje sveske. Bomba, još jedna, pa još jedna i onda u mozgu krater. Kada bi svaka moja misao imala razornu moć c-4 bombe mislim da bi pola Evrope bilo zbrisano sa lica drage nam planete. Ulazim u svoju sobu, sedam za komp, mrzim kad je prva stvar koju uradim logovanje na FB, gledam šta se dešava, smorim se uzmem jaknu i nazad na ulicu.
Volim da šetam sa Bo-om, to je moj pas rase Canne Corso. On ume da sluša i nema predrasude o mojim porocima kao ljudi koji su u većem glibu od mene. Krenem ti ja tako sa njim kroz mrtvi dan provincije i opet kao po flešbeku srećem mrtva lica itd. itd... Razmišljam koliko glupost može da naraste? Znam dotičnu osobu koja je zavisna od guranja "njonjare" u tudja posla i po prototipu njene ličnosti mogu da svedem zaključke :
1. Ljudi su zli, za dobro im vrati bar 2 x gore
2. Ako neko ima bolju fasadu na kući od mene on je lopov
3. Siguran sam, da svako ko je uspeo više od mene ima ženu koja ga vara, decu narkomane i prokletu kuću u kojoj živi i
4. (ali najbitnije) tudji životi su kao konac, što ga više upleteš biće ti interesantniji rasplet.
Naravno, sebe bih smatrao još jednim u nizu istih ispranih mozgova kada bih opravdao ovo. Možete li da zamislite veliku bazu informacija o vašim životima i sav prljavi veš u vašoj veš mašini u ustima žene sa karakterom orangutana ? Neki ljudi ne umeju da shvate koliko su mali, uživaju i hrane se strahovima i greškama drugih ljudi. Mislim da postoji nešto što iz vasione vrati milo za drago, ali otom potom.
Dan je i dalje usran, onako na finjaka ostavljam Bo-a kući uletim u par raspravki sa mojom tek idealnom porodicom za svađe, ponovo izadjem napolje i krenem naravno u kafanu. Sedim za šankom i posmatram monotoniju. Lice 1 ulazi, dobro veče, uzima novine seda u uglu i naručuje kafu. Ćuti, vuče dimove i čita. Za njim, nakon 5 minuta ulaze Lice 2 i Lice 3, filozof i umetnik, idealan spoj nakon 3. vinjaka. Dođe mi da se nasmejem ali prećutim. Lice 1 se zakašlja, Lice 2 podiže obrvu pogleda ga i kaže : "kolkiko sam ti ga zabio ne verujem da ćeš da ga iskašlješ " . Ha, pomislim da je to prava stvar koja mi je trebala, jer mi izjave dotičnog lica ulepšaju dan ali, lice 1 nije čekalo da to reši bitku već mirnim glasom odgovori : " da, da, slobodno, čuo sam da si opak u "mećanju" iz razloga što tvoja žena ima drugog "mećača" ... " Ustajem, jer nastavak verbalnog rata izmedju propalog Filozofa i gospodina info-novina znam. Izlazim na istu mokru ulicu ali je već mrak, odlazim kući u sivilo mojih "bombi", otvaram svesku i šta dalje da ti pričam.
Glupost je završiti ovde, ovo je bio tek jedan dan u dosadnom i malom mestu koje nije interesantno. Baš, mislim, mrzim zaključke, dosadni su i smaraju. BUDITE MI VESELI I ZDRAVI
PROROK
Dan je onakav kakvim ga vidiš i doživiš, ima lepote oko nas, pogledaj malo bolje.
Citam i ne razumem tu rec "dosada". Davno me je napustila, umorena, cak se i ne secam kad je to uopste bilo...ili je to zbog tvog prorockog nicka?
U svakom slucaju, da si mi zdrav i veseo, a debeo ne moras biti ;)
Smatram da je dosada kao i sreca i tuga, deo zivota... :)
Ili je u izboru?
ili je u izboru :)
